Javnost je juče potresao stravičan slučaj nasilja u porodici. Očuh je u Beogradu pretukao bebu i polomio joj obe ruke i noge. Određen mu je pritvor, majka je na saslušanju rekla da nije bila kod kuće, a dete je na lečenju u bolnici u Tiršovoj. Lekari su tokom pregleda bebe otkrili i starije povrede.

Na pitanja koje će posledice snositi staratelji i šta u ovakvim slučajevima može da uradi Centar za socijalni rad ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorio je Dragan Vulević, nekadašnji savetnik ministra za socijalna pitanja.

• Tokom četrdeset i više godina bavljenja ovim poslom nažalost često sam se susretao sa ovakvim i sličnim slučajevima. Kontaktirao sam kolege i saznao da nijedan centar za socijalni rad u Beogradu ovu porodicu nije imao evidentiranu u sistemu, što znači da nema odgovornosti Centra – kazao je Vulević na K1. – Meni je neverovatno da niko iz bližeg okruženja nije znao šta se događa. Takođe, možda je očuh neposredni izvršilac, ali upitno je i ponašanje majke. Ona je sigurno znala za ranije povrede, a dete je ostavljala na čuvanje takvoj osobi.

Vulević je objasnio da čim je dete u bolnici, u slučaj se uključuje centar za socijalni rad.

• Ne bih dozvolio majci da u ovom trenutku obilazi dete. Centar za socijalni rad odlučuje da li će očuh i majka biti lišeni roditeljskog prava. U zavisnosti od stepena povreda, trajnosti zlostavljanja i drugih faktora, zaprećena kazna za ovo delo prema Krivičnom zakonu je između tri i pet godina zatvora – kazao je Vulević.

On je istakao, na osnovu pisanja medija da se ne zna razlog prebijanja, da ne može postojati nijedan razlog da neko prebije bebu.

• Sve i da je bio pijan i neuračunljiv, osoba odgovara što je sebe dovela u stanje neuračunljivosti – objasnio je Vulević. – Poražavajući su podaci Zavoda za socijalnu zaštitu o tome kako centri za socijalni rad najčešće saznaju za nasilje u porodici. U čak 73 odsto slučajeva prijave dobijaju od policije, oko deset odsto od suda i tužilaštva, oko šest odsto od same žrtve, a četiri odsto od nekog člana porodice. Obrazovne i zdravstvene ustanove, koje imaju najviše kontakta sa decom, prijavljuju zlostavljanje tek u dva odsto slučajeva.

Kako je objasnio Vulević, postoje indikatori zlostavljanja, a neki od njih su povrede koje nisu primerene uzrastu ili nesuvislo objašnjenje povrede.