*U KBC „Dr Dragiša Mišović“ od aprila prošle godine koristimo HoloLens, inovativnu tenologiju koju je Majkrosoft razvio za NASU

*Lekari imaju simptome nalik „vijetnamskom“ sindromu

*Najteža odluka je pacijenta staviti na respirator jer je smrtnost 80 odsto

*Neobjašnjivo, u ovom talasu je mnogo obolelih trudnica od kovida

*Od deset pacijenata na intenzivnoj nezi 9 je nevakcinisano

Srpski doktori dokazali su da moderna medicina nema granica. Putem virtualne hologramske tehnologije HoloLens leče pacijente u crvenim kovid zonama, obavljaju zahtevne operacije, obučavaju studente Medicinskog fakulteta u Beogradu. Prof. dr Predrag Stevanović iz KBC „Dr Dragiša Mišović“ ovaj uređaj doneo je u našu zemlju i u „Uranku“ na televiziji K1 ovog jutra govorio je o upotrebi ovih naočara u lečenju , kao i o borbi sa kovidom.

• HoloLens naočare su inovativna tehnologija koju je kompanija Majkrosoft kreirala za NASU. Ja sam ove naočare video u medicinskom časopisu jer ih koriste na Imperijal koledžu u Londonu i pokazale su se izuzetno efikasnim prilikom lečenja kovida i u smanjenju vremena koje lekari provode u crvenim kovid zonama. Uz pomoć ovog uređaja boravak lekara u crvenim kovid zonama smanjuje se za trećinu i poželeo sam da ga i mi nabavimo. To je bilo jako teško i uz pomoć Milana Starčevića, vlasnika Diopte, dobili smo ovaj uređaj na poklon – kazao je dr Stevanović u „Uranku“. – I kompanija Majkrosoft prepoznala je našu želju da unapredimo lečenje, kao i direktor i uprava naše bolnice, i Vlada Srbije, te očekujemo potpisivanje ugovora Vlade i kompanije Majkrosoft kako bi se više ovakvih uređaja napravilo i bili dostupni i u drugim bolnicama. Jedan uređaj košta oko 5.000 evra.

Kako je kazao, ove naočare se u KBC „Dr Dragiša Mišović“ koriste se od prošlog aprila.

• HoloLens je zapravo jedan moćan kompjuter sastavljen od nekoliko kompjutera. Počeli smo da ga koristimo u crvenoj zoni i to u jedinicama intenzivne nege gde se leče najteži pacijenti. Ideja je bila da u vizitu ide samo jedan lekar sa ovim naočarima, a pomoću uređaja svi nalazi –  laboratorijski, rendgen i skener snimci hologramski se prikazuju pored pacijenta. Za to vreme, sve što vidi lekar vidi i naš tim izvan crvene zone preko ekrana i zajedno donosimo odluke. To je mnogo važno jer je i lečenje kvalitetnije kada se pacijentima bavi više ljudi, a i lakše je jer lekar ne mora sam da u velikoj brzini donosi mnogo važnih odluka. Mi razgovaramo sa tim lekarom koji je u viziti. Lekar tako ima vremena da se bavi pacijentom i ne gubi vreme na zapisivanje rezultata – objasnio je upotrebu ovih naočara na K1 dr Stevanović. – Naočare bi bile veoma korisne i za komunikaciju sa kolegama u unutrašnjosti, naročito prilikom donošenja odluke o transportu kovid pacijenata, jer trenutak transporta može da bude pitanje života i smrti.

Dr Stevanović kazao je da naočare koriste i u hirurgiji.

• Obavili smo uz pomoć HoloLensa zahtevnu vaskularnu intervenciju, a koristimo ih i na Medicinskom fakultetu, studenti vide kako izgleda lečenje kovid pacijenata.

Kako je naglasio HoloLens je mali ali moćan uređaj.

• To je zapravo moćan kompjuter koji laserski kreira holograme, a prenosi i zvuk i sliku. Daleko smo odmakli u njegovoj primeni, čak i u odnosu na kolege iz Londona. I Majkrosoft je to prepoznao.

Lekari

Dr Stevanović kazao je i da su lekari iscrpljeni i da su „pregoreli“.

• Mi smo 20 meseci u kovid zonama, iscrpljeni smo, lekari pate od burn out „Pregoreli“ smo. Javljaju se simptomi slični „vijetnamskom“ sindromu, a to su pad koncentracije, smanjena empatija, nervoza. Nikada teži posao nismo radili. Ispijeni smo, od maske imamo urezane tragove, izloženi smo svakodnevno ekstremnim naporima, a tek rad u skafanderima teško je opisati. Tokom leta ne smemo da uljučimo klimu jer je centralna i može da raseje virus. Ko nije bio u kovid zoni ne može da zna kakve su razmere katastrofe s kojom se suočavamo – kazao je dr Stevanović u „Uranku“.

Respirator i intubacija

Profesor Stevanović istakao je da ne zna koliko je ljudi intubirao od početka epidemije.

• Smrtnost intubiranih pacijenata je izuzetno visoka, oko 80 odsto u nekim bolnicama. Respirator je mašina čiji rad definiše anesteziolog. Odluka da pacijenta stavi na respirator je najteža za lekara. To je i jedna od najtežih intervencija. Vidite kod pacijenta stravičan strah jer ima glad za vazduhom i ulaže ekstreman napor da udahne vazduh, a ne može da ga udahne. Počinje strašno brzo da diše, a ništa mu ne pomaže. Na osnovu gasnih analiza odlučujemo da je respirator neophodan – kaže dr Stevanović. – Najpre pacijentu ukidamo svest jer je to veoma bolna intervencija. Morate kroz usta i grkljan da cev uvučete u traheju, u dušnik. Mašinom ubacujete kiseonik direktno u pluća. Takođe, moramo da potpuno parališemo pacijenta lekovima i dajemo analgetike (lekove protiv bolova). Pacijenti su na respiratoru jednu do tri nedelje, neretko i četiri pune nedelje. Najkritičniji trenutak je onaj kada intubiramo pacijenta, kao i onaj kada ga „skidamo sa mašine“. Polako budimo pacijente i dajemo im lekove protiv bolova. Imamo i mnogo pacijenata kojima se kiseonik daje po veoma visokom protoku ili putem maske pod pritiskom.

Klinička slika u ovom talasu

Pacijenti najmanje tri do četiri nedelje leže na odeljenjima intenzivne nege kaže dr Stevanović.

• Kovid je sistemska bolest. Dugo se leči jer dugo i traje. Simptomi nakon preležane bolesti, i kod onih koji nisu bili na intenzivnom lečenju, traju mesecima. To je poznato kao akutni postkovid sindrom i simptomi su: gubitak čula ukusa, glavobolje, gubitak apetita, neuralgije, rastrojenost. Kovid napada sve organe.

U novom talasu je sve teže objašnjava profesor na K1.

• Teža je i klinička slika, broj novoobolelih se jako brzo povećao, mnogo je mladih i neobjašnjivo je mnogo trudnica. Od deset pacijenata na intenzivnoj nezi 9 je nevakcinisano. Ti vakcinisani koji „zalutaju“ na intenzivnu negu su u najvećem broju slučajeva osobe kod kojih je prošlo više od šest meseci od druge vakcine ili su buster dozu primili neposredno pre razboljevanja te im se imunitet nije dovoljno razvio.

KBC „Dr Dragiša Mišović“ je jedna od retkih klinika u zemlji u kojoj svaki krevet na odeljenjima intenzivne nege ima kiseoničko mesto.

• To postoji još samo u Batajnici koja je nova bolnica. Imamo 80 pacijenata na odeljenjima intenzivne nege. Fali nam anesteziologa na svim klinikama u zemlji. Mi imamo 25 specijalista i pet specijalizanata koji rade u smenama, po tri ili četiri anesteziologa su u smeni.