Nemačka ne može da donira sto miliona doza vakcina siromašnim zemljama, jer se tome protive proizvođači. Prof. dr Andrej Trampuž, infektolog iz Berlina, kaže da ne zna šta se nalazi u ugovorima sa proizvođačima, ali da se nada da će se pronaći način da Nemačka do kraja godine donira višak vakcina.

Dok ne dostignemo potreban stepen vakcinacije i u zemljama trećeg sveta nema kraja pandemiji. U Africi je vakcinisano tek tri odsto stanovnika. Imamo vremena do kraja godine i moramo brzo da reagujemo. Bila bi prava katastrofa da uništavamo vakcine. Imamo oružje da zaustavimo pandemiju, a bacamo ga – kazao je Trampuž u „Uranku“ na televiziji K1. – Nadam se da će se pronaći rešenje. Ja ne znam šta piše u ugovorima sa proizvođačima, ali znam da su se zemlje Evropske unije moralno i finansijski obavezale da kroz „Kovaks“ program doniraju vakcine.

Kako je kazao na K1, Nemačka epidemiju nije stavila pod kontrolu.

• Imamo više od 20.000 novozaraženih dnevno. Dve doze vakcine primilo je 67 odsto stanovnika, a to nije dovoljno. Potrebno nam je najmanje 80 odsto. Veliki problem je i to što još uvek nije počela vakcinacija trećom, buster dozom. Sa tim moramo početi pre decembra – kazao je Trampuž za „Uranak“. – Na odeljenjima intenzivne nege u Nemačkoj su gotovo isključivo nevakcinisani pacijenti i kada ih pitamo zašto nisu primili vakcinu kažu: Nismo znali da je bolest ovako opasna i ozbiljna. Nismo uradili dobar posao u objašnjavanju ljudima koliko je kovid opasan.

Trampuž je istakao i da je u Nemačkoj, kao i u drugim zemljama, politika jedan od razloga što još uvek nije dostignut kolektivni imunitet.

• Mnogo ljudi i dalje ne želi da se vakciniše. To je i političko pitanje kao i u drugim zemljama. Pojedine političke partije šire stavove da vakcine nisu sigurne, da nema dovoljno podataka, da ima neželjenih efekata. Sve vakcine koje se nalaze u opticaju u svetu su bezbedne i efikasne gotovo 100 odsto u sprečavanju smrtnog ishoda. U Nemačkoj nema Sputnik V vakcine i Sinofarma, jer Evropska agencija za lekove (EMA) nije dala dozvolu zato što nema dovoljno podataka. Nadam se da će Rusija i Kina dostaviti sve podatke, jer znamo da su njihove delotvorne, ali moramo imati podatke.

Profesor Andrej Trapuž istakao je da je virus i dalje veoma opasan za nevakcinisane.

• Nadam se da će do proleća biti vakcinisano dovoljno ljudi kako bi se pandemija završila i kako bi kovid postao „obična“ bolest, manje opasna nego grip. Kada je reč o buster dozi, ja ne bih ni kontrolisao antitela već bih nakon šest meseci primio treću dozu. Sada znamo da je mnogo bolje mešati vakcine. Ja sam primio Astra Zeneku pa potom Fajzer. Mešanjem vakcina postiže se bolji imunitet – istakao je profesor Trampuž na K1 i kazao da sledeću veliku pandemiju možemo očekivati za 30 godina. – Imamo dovoljno vremena da se pripremimo.

Kovid propusnice

Profesor Trampuž kazao je da su kovid propusnice dobar mehanizam da se zaustavi širenje virusa.

• U Nemačkoj kao i u mnogim drugim zemljama važi 3G model, odnosno, test, dokaz o vakcinaciji ili preležanoj bolesti kako bi se posećivale manifestacije, zatvoreni objekti. U nekim zemljama čak bez njih ne možete ni na posao. To je način da motivišemo više ljudi da se vakcinišu. Protesti u Nemačkoj imaju sve manju važnost, jer ljudi shvataju značaj vakcinacije.

Poznati glumac i profesor na Fakultetu dramskih umetnosti na Cetinju Branimir Popović danas je na televiziji K1 kazao da uživa u Beogradu, ali da nikada ne bi promenio mesto na kojem živi.

• Volim Beograd i uvek sam ovde kada je potrebno, zbog posla. Imao sam tu sreću da taj posao uvek bude dobar. Ali, ja sam kao maslina. Mogu da egzistiram samo na tlu Mediterana, na drugom mestu ne bih mogao da pustim korenje. Profesor sam na fakultetu i živim miran i povučen život, a gluma se desi – kazao je Popović u emisiji „Kec na jedanaest“ na televiziji K1.

Priznao je da je imao veliku dilemu da li se prihvati uloge u seriji „Dinastija“, tako velikom i dugotrajnom projektu.

• Kada su me pozvali da igram Blejka u „Dinastiji“ imao sam užasnu dilemu zbog porodice, jer nisam mogao da zamislim da 18 meseci budem odvojen od supruge i ćerke. Međutim, i moja supruga je glumica i ona mi je te dileme razbila u paramparčad. Rekla mi je da je to za mene, i da bi trebalo da igram. Borio sam se ali ubedila me je – kazao je s osmehom poznati glumac. – Postala je to naša zajednička ekskurzija, igraće i ona u „Dinastiji“. Pojaviće se negde od 70. epizode i mislim da je reč o negativnom liku. Najpre je moja saradnica, a onda prelazi u protivnički tabor, kod Aleksis (Aleksandre). To je sve što mogu da vam kažem.

Istakao je Popović da uloga Branka Kadića sa sobom nosi veliku odgovornost.

• Naša „Dinastija“ će imati 220 epizoda i više od 1.000 karaktera će proći kroz seriju. Mislim da to o ovoj seriji najbolje govori. Imamo sjajan scenario, američki, i tu nema nikakve greške. Lako je raditi kada je scenario vrhunski. Nakon što sam razrešio dilemu osećao sam veliku odgovornost jer je to važna i velika uloga, ali kao i uvek kada se prihvatim nekog posla – imam volju, energiju i profesionalizam da posao uradim najbolje što mogu. Imam motiv i želju da tu ulogu privedem svom biću, da uloga bude autentična i da mi ljudi veruju. Nadam se da sam i ovog puta u tome uspeo, a rejtinzi pokazuju da imamo sjajnu seriju. Moram da pohvalim i scenografe, jer je vila u kojoj se dešava najveći deo radnje zapravo studio od 2.000 kvadrata napravljen i osmišljen baš za nas – kazao je Popović. – Danas imam slobodan dan i ne znam šta me je snašlo – našalio se Popović na K1.

Kazao je poznati crnogorski glumac da je njegova ćerka Sofija njegov najveći razlog za radost i sreću.

• Sofija je prekrasna devojčica, ima osam godina i trenira karate. Do sada je osvojila više od 30 medalja i prekrasno je dete.

U planu

Branimira Popovića uskoro očekuju dve filmske premijere.

• Sa filmom „Ključ“ iskreno ne znam šta se dešava, snimili smo ga. Izmontiran je i očekivali smo premijeru ove jeseni ili zime. Međutim, izgleda ima nekih produkcijskih poteškoća, ali verujem da će se to uskoro rešiti. Ljudi koji su ga pogledali kažu da je odličan i radujem se da bude tako – kazao je Popović. – „Praznik rada“ scenariste i reditelja Pjera Žalice je u postprodukciji, montira se. To je jedna sjajna crna komedija i jedva čekam da se pojavi. Pjer i ja smo studirali zajedno u Sarajevu, odavno smo prijatelji i kolege.

*U KBC „Dr Dragiša Mišović“ od aprila prošle godine koristimo HoloLens, inovativnu tenologiju koju je Majkrosoft razvio za NASU

*Lekari imaju simptome nalik „vijetnamskom“ sindromu

*Najteža odluka je pacijenta staviti na respirator jer je smrtnost 80 odsto

*Neobjašnjivo, u ovom talasu je mnogo obolelih trudnica od kovida

*Od deset pacijenata na intenzivnoj nezi 9 je nevakcinisano

 

Srpski doktori dokazali su da moderna medicina nema granica. Putem virtualne hologramske tehnologije HoloLens leče pacijente u crvenim kovid zonama, obavljaju zahtevne operacije, obučavaju studente Medicinskog fakulteta u Beogradu. Prof. dr Predrag Stevanović iz KBC „Dr Dragiša Mišović“ ovaj uređaj doneo je u našu zemlju i u „Uranku“ na televiziji K1 ovog jutra govorio je o upotrebi ovih naočara u lečenju , kao i o borbi sa kovidom.

• HoloLens naočare su inovativna tehnologija koju je kompanija Majkrosoft kreirala za NASU. Ja sam ove naočare video u medicinskom časopisu jer ih koriste na Imperijal koledžu u Londonu i pokazale su se izuzetno efikasnim prilikom lečenja kovida i u smanjenju vremena koje lekari provode u crvenim kovid zonama. Uz pomoć ovog uređaja boravak lekara u crvenim kovid zonama smanjuje se za trećinu i poželeo sam da ga i mi nabavimo. To je bilo jako teško i uz pomoć Milana Starčevića, vlasnika Diopte, dobili smo ovaj uređaj na poklon – kazao je dr Stevanović u „Uranku“. – I kompanija Majkrosoft prepoznala je našu želju da unapredimo lečenje, kao i direktor i uprava naše bolnice, i Vlada Srbije, te očekujemo potpisivanje ugovora Vlade i kompanije Majkrosoft kako bi se više ovakvih uređaja napravilo i bili dostupni i u drugim bolnicama. Jedan uređaj košta oko 5.000 evra.

Kako je kazao, ove naočare se u KBC „Dr Dragiša Mišović“ koriste se od prošlog aprila.

• HoloLens je zapravo jedan moćan kompjuter sastavljen od nekoliko kompjutera. Počeli smo da ga koristimo u crvenoj zoni i to u jedinicama intenzivne nege gde se leče najteži pacijenti. Ideja je bila da u vizitu ide samo jedan lekar sa ovim naočarima, a pomoću uređaja svi nalazi –  laboratorijski, rendgen i skener snimci hologramski se prikazuju pored pacijenta. Za to vreme, sve što vidi lekar vidi i naš tim izvan crvene zone preko ekrana i zajedno donosimo odluke. To je mnogo važno jer je i lečenje kvalitetnije kada se pacijentima bavi više ljudi, a i lakše je jer lekar ne mora sam da u velikoj brzini donosi mnogo važnih odluka. Mi razgovaramo sa tim lekarom koji je u viziti. Lekar tako ima vremena da se bavi pacijentom i ne gubi vreme na zapisivanje rezultata – objasnio je upotrebu ovih naočara na K1 dr Stevanović. – Naočare bi bile veoma korisne i za komunikaciju sa kolegama u unutrašnjosti, naročito prilikom donošenja odluke o transportu kovid pacijenata, jer trenutak transporta može da bude pitanje života i smrti.

Dr Stevanović kazao je da naočare koriste i u hirurgiji.

• Obavili smo uz pomoć HoloLensa zahtevnu vaskularnu intervenciju, a koristimo ih i na Medicinskom fakultetu, studenti vide kako izgleda lečenje kovid pacijenata.

Kako je naglasio HoloLens je mali ali moćan uređaj.

• To je zapravo moćan kompjuter koji laserski kreira holograme, a prenosi i zvuk i sliku. Daleko smo odmakli u njegovoj primeni, čak i u odnosu na kolege iz Londona. I Majkrosoft je to prepoznao.

Lekari

Dr Stevanović kazao je i da su lekari iscrpljeni i da su „pregoreli“.

• Mi smo 20 meseci u kovid zonama, iscrpljeni smo, lekari pate od burn out „Pregoreli“ smo. Javljaju se simptomi slični „vijetnamskom“ sindromu, a to su pad koncentracije, smanjena empatija, nervoza. Nikada teži posao nismo radili. Ispijeni smo, od maske imamo urezane tragove, izloženi smo svakodnevno ekstremnim naporima, a tek rad u skafanderima teško je opisati. Tokom leta ne smemo da uljučimo klimu jer je centralna i može da raseje virus. Ko nije bio u kovid zoni ne može da zna kakve su razmere katastrofe s kojom se suočavamo – kazao je dr Stevanović u „Uranku“.

Respirator i intubacija

Profesor Stevanović istakao je da ne zna koliko je ljudi intubirao od početka epidemije.

• Smrtnost intubiranih pacijenata je izuzetno visoka, oko 80 odsto u nekim bolnicama. Respirator je mašina čiji rad definiše anesteziolog. Odluka da pacijenta stavi na respirator je najteža za lekara. To je i jedna od najtežih intervencija. Vidite kod pacijenta stravičan strah jer ima glad za vazduhom i ulaže ekstreman napor da udahne vazduh, a ne može da ga udahne. Počinje strašno brzo da diše, a ništa mu ne pomaže. Na osnovu gasnih analiza odlučujemo da je respirator neophodan – kaže dr Stevanović. – Najpre pacijentu ukidamo svest jer je to veoma bolna intervencija. Morate kroz usta i grkljan da cev uvučete u traheju, u dušnik. Mašinom ubacujete kiseonik direktno u pluća. Takođe, moramo da potpuno parališemo pacijenta lekovima i dajemo analgetike (lekove protiv bolova). Pacijenti su na respiratoru jednu do tri nedelje, neretko i četiri pune nedelje. Najkritičniji trenutak je onaj kada intubiramo pacijenta, kao i onaj kada ga „skidamo sa mašine“. Polako budimo pacijente i dajemo im lekove protiv bolova. Imamo i mnogo pacijenata kojima se kiseonik daje po veoma visokom protoku ili putem maske pod pritiskom.

Klinička slika u ovom talasu

Pacijenti najmanje tri do četiri nedelje leže na odeljenjima intenzivne nege kaže dr Stevanović.

• Kovid je sistemska bolest. Dugo se leči jer dugo i traje. Simptomi nakon preležane bolesti, i kod onih koji nisu bili na intenzivnom lečenju, traju mesecima. To je poznato kao akutni postkovid sindrom i simptomi su: gubitak čula ukusa, glavobolje, gubitak apetita, neuralgije, rastrojenost. Kovid napada sve organe.

U novom talasu je sve teže objašnjava profesor na K1.

• Teža je i klinička slika, broj novoobolelih se jako brzo povećao, mnogo je mladih i neobjašnjivo je mnogo trudnica. Od deset pacijenata na intenzivnoj nezi 9 je nevakcinisano. Ti vakcinisani koji „zalutaju“ na intenzivnu negu su u najvećem broju slučajeva osobe kod kojih je prošlo više od šest meseci od druge vakcine ili su buster dozu primili neposredno pre razboljevanja te im se imunitet nije dovoljno razvio.

KBC „Dr Dragiša Mišović“ je jedna od retkih klinika u zemlji u kojoj svaki krevet na odeljenjima intenzivne nege ima kiseoničko mesto.

• To postoji još samo u Batajnici koja je nova bolnica. Imamo 80 pacijenata na odeljenjima intenzivne nege. Fali nam anesteziologa na svim klinikama u zemlji. Mi imamo 25 specijalista i pet specijalizanata koji rade u smenama, po tri ili četiri anesteziologa su u smeni.

Povećan je broj preminulih širom Srbije i sahrane se neretko obavljaju i nedeljom. Takva je situacija u glavnom gradu. JKP Pogrebne usluge Beograd nadležno je za deset najvećih gradskih grobalja i od 3. oktobra sahrane se organizuju i nedeljom.

• I mi se kao i svi drugi delovi društva borimo sa ovom pandemijom i trudimo se da dobrom organizacijom sve postignemo. Od početka oktobra dnevno imamo 65 sahrana, a pre pandemije prosek je bio od 35 do 40. Od 3. oktobra počeli smo da sahrane organizujemo i nedeljom. Kada je stanje kao sada, onda skraćujemo vreme između sahrana – kazala je u „Uranku“ na televiziji K1 Marina Račić iz Javno komunalnog preduzeća Pogrebne usluge Beograd. – Prosečno vreme čekanja na organizovanje sahrane na većim grobljima kao što je Novo bežanijsko je pet dana, a cena jednog dana u mrtvačnici za smeštaj tela iznosi 1.600 dinara.

Kako je na K1 kazala Račićeva, prema Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, svih ne samo korone, pravilo je da se preminuli smeštaju u PVC vreće.

• Pogrebna vozila se dezinfikuju, a i naši zaposleni koji preuzimaju tela nose posebnu opremu. Najopterećenije je Novo bežanijsko groblje i potrebna su proširenja gradskih grobalja. Odlukom Grada Beograda iz 2020. godine planirana je izgradnja četiri nova groblja i to su Lešće 2, Bežanija 2, Batajnica i Kaluđerica. Sva ova groblja trenutno su u projektnoj fazi – kazala je Marina Račić u „Uranku“.

Srbija

Reporteri K1 televizije saznali su da je u Kragujevcu u oktobru ove godine za više od 100 odsto povećan broj sahrana u odnosu na oktobar prošle i 2019. godine. U brojkama, 2019. godine u oktobru je bilo 70 sahrana, 2020. bilo je 68 sahrana, a ovog oktobra čak 152.

Podaci za Šabac pokazuju da je do 31. oktobra ove godine obavljeno sahrana koliko cele prošle godine te se sahrane organizuju i vikendom. Kako kažu iz pogrebnog preduzeća u ovom gradu, preminuli od korone donose se u kesama i takvih je oko 60 odsto od svih umrlih u ovom gradu.

U Novom Pazaru je, kako kažu, u gradu 70 odsto više ukopa ove godine nego 2019. Prosečan broj ukopa u gradu Novom Pazaru mesečno je 50, a ovog oktobra bilo ih je 84.

Sve više dece obolelo je od korone. Pre dva dana od kovida-19 preminuo je šesnaestogodišnji tinejdžer u Kruševcu. Koliko je dece u bolnici „Dr Dragiša Mišović“ i kakva im je klinička slika pitali smo jutros u „Uranku“ televizije K1 načelnicu odeljenja ove bolnice dr Oliveru Ostojić

• Trenutno u našoj bolnici imamo 33 kovid pozitivne dece. Tokom jučerašnjeg popodneva i noći primili smo sedam pacijenata, beba uzrasta do godinu dana. Ponovo imamo pacijente stare do mesec dana u pratnji kovid pozitivnih majki – kazala je dr Ostojić na K1. – Najčešći simptomi su povišena temperatura, respiratorne tegobe, otežano disanje, kašalj, bol u grudima.

Kako je objasnila, bolnica „Dr Dragiša Mišović“ je sekundarna kovid ustanova što znači da prihvata pacijente sa srednje teškom i teškom kliničkom slikom.

• Pacijenti sa najtežom kliničkom slikom, kojima je potreban respirator, smeštaju se u Institut za majku i dete i bolnicu u Tiršovoj – kaže Dr Ostojić. – Deca starija od 12 godina koja su naši pacijenti najčešće imaju upalu pluća, dugotrajno kašlju i otežano dišu. Oni su neretko na kiseoničkoj terapiji.

Ona je istakla da procenat ozbiljno bolesne dece nije veliki, ali da zabrinjava.

• Većina obolele dece je na kućnom lečenju sa blagom kliničkom slikom. Međutim, delta soj je virulentniji i u prethodnim talasima nismo imali toliko bolesne i dece na respiratorima. Ozbiljne promene na plućima koje su se do sada javljale samo kod odraslih, u ovom talasu primećujemo i kod dece. To je „mlečno, belo staklo“ odnosno belina na plućima koju vidimo na skeneru, a koja je karakteristična za kovid-19. Viđamo je i na nalazima skenera kod mališana. Kašalj, otežano disanje i potreba za kiseoničkom terapijom su indikatori na osnovu kojih decu upućujemo na pregled skenerom.

Dr Olivera Ostojić upozorava roditelje da deci kod kojih se pojave prvi simptomi bolesti poput povišene telesne temperature nikako na svoju ruku ne daju antibiotike.

• Znak za uzbunu kod roditelja je ukoliko dete ima temperaturu višu od 37,5, ako je malaksalo, odbija da jede, ima glavobolju, a znate da je neko u kolektivu ili u porodici zaražen. Tada dete odvedite lekaru. Klinička slika drastično može da se promeni za svega dan ili dva.

Kada je reč o vakcinaciji mališana, dr Ostojić kaže da bi sva deca starija od 16 godina trebalo da prime vakcinu.

• Kada je reč o deci uzrasta od 12 do 15 godina, preporuka svih pedijatara i Udruženja pedijatara je davanje „Fajzer“ vakcine prvenstveno hroničnim pacijentima koji boluju od astme, dijabetesa, imunodeficijencije, onkoloških bolesti. Ali, i zdrava deca u ovom uzrastu mogu da prime vakcinu.