Crvena zvezda pobedila Partizan u 166. derbiju i vratila se u šampionsku trku. Utakmicu dva rivala u nedelju navijači obeležili neredima i koreografijom koja je izazvala buru na društvenim mrežama. O tome, ali i sankcijama FIFA i UEFA ruskim klubovima, pozivu MOK-a da zabrani učešće svih ruskih i beloruskih sportista na međunarodnim takmičenjima za „Uranak“ na K1 televiziji je ovog jutra govorio Zvezdan Terzić.

Zvezdan Terzić: Ja imam de fakto najveću vlast u Crvenoj zvezdi

U „Uranku“ na televiziji K1 ovog jutra Zvezdan Terzić kazao je da nikada nije bio mirniji nego pred derbi u nedelju uveče.

• To sam rekao i igračima pred derbi. Nikada veća nije bila razlika u kvalitetu između Crvene zvezde i Partizana. I ta razlika od dva gola nije dovoljna da to pokaže. Toliko je Zvezda bolja od svih drugih timova u zemlji kada smo pravi i fokusirani, kada smo motivisani. Jako je bilo važno da se približimo Partizanu na dva boda. I kada smo imali minus pet rekao sam da ćemo biti šampioni, jer ako si bolji – dokaži to. U nedelju je bilo samo prvo poluvreme – rekao je Terzić na K1.

Kazao je i da je derbi u nedelju bio jedan od najboljih derbija odigranih u poslednje vreme.

• Zvezda je na dominantan način pobedila, pojeli smo ih. U svakom trenutku držali smo igru u svojim rukama. Takođe, moram da naglasim i da odavno nismo imali korektniji derbi, izjave sa obe strane su bile džentlmenske, u duhu fer-pleja. Posle svakog derbija neka strana je nezadovoljna, ali ovog puta Partizan je kazao da smo zasluženo pobedili i nama to mnogo znači.

Koga slušaju igrači?

Na pitanje Jovane Joksimović koga u Zvezdi slušaju igrači, trenera Stankovića ili njega, Terzić je kazao da de fakto on ima najveću vlast u Crvenoj zvezdi.

• Igrači naravno slušaju trenera Stankovića kada je reč o fudbalu, ali Crvena zvezda je ozbiljno uređen sistem. Skupština je najviši organ, Upravni odbor polaže račune Skupštini i bira direktora. I ja formalno raportiram njima, a ispod mene su trener i igrači. Ja ih biram. Ja snosim konsekvence za neuspehe, jer je trener moj izbor. Moja obaveza je da stanem iza svakog trenera jer su svi moj izbor. Ja prihvatam svu odgovornost za neuspeh Crvene zvezde uvek, i u budućnosti. Ja sam tu da svake godine Zvezda bude šampion, a da bude druga – to može i sa nekim drugim. De fakto imam najveću vlast u Zvezdi, niko mi se ne meša u posao, ja sam birao i sportskog direktora – kazao je Terzić u „Uranku“ na K1.

Navijači, stadion i koreografije

Istakao je Terzić i da komunicira sa navijačima.

• Komuniciram sa njima u meri u kojoj je to potrebno. Ja sam postao personifikacija Zvezde i to verovatno nije dobro ali je tako, i ja od toga ne bežim. To je i deo moje ličnosti, nametnuo sam se. Ja sam odgovorno lice pred zakonom, odgovoran sam i u organizaciji događaja. Čarke na utakmicama se dešavaju svuda, i to što su mediji pisali su gluposti, ja tome ne pridajem pažnju. Pojedini mediji napisali su tuča, a bilo je samo čarki, sve je bilo u okvirima fer-pleja. U granicama je bilo i navijanje, nikada manje sukoba nije bilo nego na nedeljnom derbiju – kazao je Terzić. – Mi za dešavanja van stadiona nismo odgovorni, malo incidenata je bilo i ponosan sam na to. Tome su doprinele i korektne izjave s obe strane.

Terzić je naglasio da je stadio Crvene zvezde – bezbedan.

– Stadion Zvezde je bezbedan i ne pamtim da se nekome nešto loše desilo. Mnogo devojaka i žena znam da idu na severnu tribinu. Na derbiju je bilo 45.000 ljudi, zadovoljni su i došli i otišli sa stadiona. Bezbedno je ići na utakmice – naglasio je Terzić i kazao da isprva nije razumeo koreografiju Zvezdinih navijača. – Naši navijači su kreativni pa ni ja mnogo toga ne znam i ne mogu da protumačim. Stiglo mi je sto poruka u nedelju sa pitanjem o čemu se tu radilo, i na kraju su mi objasnili da je to scena iz „Maratonaca“. Zlonamerni su uvukli Ukrajinu u tu priču, a nema to nikakve veze sa tim – istakao je direktor Zvezde.

Zvezda i Gasprom

Zvezdan Terzić kazao je u „Uranku“ da je za osam godina koliko je na čelu Zvezde klub najuspešniji u istoriji.

• Zvezda je 2014. bila pred bankrotom, ovo je najveći uspeh u istoriji, od osnivanja kluba, od 1945. U petak slavimo 77 godina kluba. Kada se bude analizirala istorija, ovaj period je jedan od najslavnijih. Crvena zvezda je 35. kompanija u Evropi zvanično na UEFA listi. Tek će se izučavati na fakultetima ekonomije i biznisa šta samo to uradili u Crvenoj zvezdi. Uspeh pripisujem svim članovima kluba, ali da, zahvalan sam i njemu. Govoriću u rebusima kao i moji navijači.

Kada je reč o kompaniji „Gasprom“ koja je sponzor kluba, Terzić je na K1 kazao da nije dobio zahtev da se logo „Gasproma“ ukloni sa dresa Zvezde u utakmicama u Evropi.

• Nadam se da do toga neće ni doći. To bi bio sulud zahtev. Od 2010. „Gasprom“ je uz Zvezdu, bio je uz klub i kada mu je pretio ključ u bravu. Možda klub i nije uvek zasluživao takvu pomoć od tako velikog giganta. Da nije bilo „Gasproma“ ne bi bilo ni Crvene zvezde ovakve, kada je bilo najteže stali su uz nas. Taj odnos prevazilazi puki sponzorski ugovor. Ali, pošto prihodujemo od 35 do 40 miliona evra godišnje, a od „Gasproma“ dobijamo četiri miliona, mi možemo i sami. Većinu prihoda ostvarujemo iz inostranstva, od UEFA bonusa i transfera igrača. Nemamo finansijskih problema. Zvezda je osposobljena da bude uspešna kompanija. Uvek u prvom krugu dobijamo licencu UEFA što znači da sve obaveze ispunjavamo u roku. Ne znam kada smo poslednji put bili u blokadi, uvek imamo pare na računu.

UEFA i Rusija

Terzić je istakao da je UEFA potrčala da donosi političke odluke.

• Većina zemalja članica UEFA nisu članice EU, i ne znam zašto slušaju Brisel. Veliki je pritisak medija, vlada antiruska histerija. UEFA trpi velike pritiske od članica, svaki savez trpi pritiske od svojih vlada. UEFA je samo zajednica 55 saveza i nema veze sa politikom – istakao je Zvezdan Terzić. – Ne mogu da razumem i podržim suspenziju ruskih klubova i reprezentacije. Na osnovu čega su doneli tu odluku? Ne možemo na osnovu medijskih napisa donositi odluke. Ja moram da gledam interes Crvene Zvezde i Srbije i ne zanima me kakve će posledice imati ono što kažem, stojim iza svega što sam rekao jer se ne slažem sa odlukama UEFA. One su proizvod antiruske propagande širom Evrope. Sve je mučno što gledamo, prošli smo kroz devedesete, i žao mi je ukrajinskog naroda. Ali, mi smo Rusofili i uvek ćemo biti. Podržala nas je Rusija kada nam je bilo mnogo teško.

Terzić i Piksi

Direktor Crvene zvezde kazao je u „Uranku“ i da je „za ljubav i svađu potrebno dvoje“.

• Stojković ima moj broj pa neka me pozove. Nije mi čestitao derbi. Ne meni, nego ni Stankoviću. Jel vi mislite da je u redu da selektor reprezentacije Srbije ne bude na derbiju? Pa to je njegova obaveza, on prima platu u Srbiji. Ne na ovom, nije bio ni na jednom derbiju. Da li je normalo da ne čestita pobedu ili plasman u osminu finala Lige Evrope? Pre njega su to svi selektori radili. Da li je normalno da ne okrene Mrkelu, Džajića, Duleta Savića. Ne mora mene.

Ipak, Terzić kaže da je sa reprezentacijom Piksi uradio odličan posao.

• Očekujemo velike stvari od reprezentacije. Prvi sam mu čestitao posle utakmice i plasmana u Katar. Izašao sam i javno dao izjavu, za medije. I rekao da je on najzaslužniji za uspeh. Ništa on nije neuobičajeno veliko uradio, jer smo išli smo na prvenstva i sa Muslinom, Antićem. Ali Zvezda radi stvari koje ranije nisu rađene. Kako god, mislim da ćemo u Kataru uraditi velike stvari i on dobro vodi reprezentaciju.

Više od pola miliona ljudi pobeglo je iz Ukrajine od početka vojne intervencije. Izbeglice stižu i u Srbiju. O tome kakva je situacija na graničnim prelazima i koliko izbeglica može da primi naša zemlja ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorili su Radoš Đurović i Darko Jevtić koji se u jutarnji program uključio iz Poljske.

• Efekat krize još uvek nije vidljiv, jer ljudi i dalje samo prelaze granicu i idu dalje. Situacija na granicama je mirna zbog samog karaktera ratnih dejstava u Ukrajini – još uvek se izbegava intervenisanje u urbanim sredinama pa nema masovnih ljudskih žrtava. U Siriji se nije vodilo računa o životima ljudi pa smo imali hiljade izbeglica koje su bežale da spasu živu glavu. U Ukrajini su, za sada, još uvek na meti pretežno vojni ciljevi – kazao je u „Uranku“ na K1 Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Kako je rekao Đurović, izbeglice iz Sirije su dolazile u nepreglednim kolonama i to je bio egzodus. Ističe i da je veoma zabrinut.

• Nisam mogao da spavam tri dana, jako sam zabrinut. Nema potrebne da se paniči ali zabrinut sam. Ovo je sada kontrolisanije i organizovanije stanje. Trenutno Ukrajinu napuštaju ljudi koji imaju gde da odu, kod prijatelja, rođaka. Oni koji čuvaju okućnicu, koji ne znaju strani jezik, oni ostaju do kraja. Mnogi ne žele da do poslednjeg trenutka napuste svoju imovinu, a to je pogrešno. Treba spasiti život, to je prioritet, jer imovina može da nestane u sekund,. Morate na vreme otići i spasiti svoj život jer je on najvredniji – naglašava Đurović.

Kada je reč o situaciji na graničnim prelazima, Đurović kaže da su u Poljskoj dobro pripremljeni i organizovani za prihvat izbeglica.

• Samo je pet dana prošlo od početka ratnih dejstava. Poljska se dobro snalazi, ali u drugim zemljama je drugačije. U Mađarskoj i Rumuniji su nepripremljeni i to je naša najveća briga, jer su to zemlje koje nas okružuju. Ako posustanu, ako ne budu mogle da se nose sa izbeglicama, za očekivati je da će jedan broj ljudi doći i kod nas. A kapacitet naših prihvatnih centara je 6.000 ljudi. Trenutno, mi imamo 4.000 izbeglica i migranata u tim centrima. U hitnim situacijama možemo malo proširiti taj broj, ali to je malo ako dođe do masovnijeg priliva ljudi – upozorio je Đurović na K1.

Istakao je da je veoma teško reći koliko bi ljudi u narednom periodu moglo doći kod nas.

• Preko noći situacija može da se promeni. U Mađarskoj nije dobar sistem za prihvat izbeglica. Ni Rumunija nije spremna za veliki broj izbeglica. Ovo su nerealne slike i deluje da je sve u redu. Videćemo kada ljudi počnu da ostaju u tim zemljama. EU mora da ima plan. Za sada, koliko mi znamo, tog plana nema. Brine me to što, na primer, imao situaciju da ljudi iz Gruzije dođu u Mađarsku i traže azil, koji bi prema svim pravilima trebalo da dobiju, ali Mađari ih odbiju i gurnu ih preko granice, kod nas. Mađari imaju samo barake blizu graničnih prelaza, a nakon toga nema prihvatnih kampova. Kuda će svi ti ljudi ako počnu masovnije da odlaze iz Ukrajine? Rumuni kažu: Neće se zadržavati kod nas, nastaviće dalje. A šta je dalje – to je pitanje.

Srbija i izbeglice

Oko 350.000 Ukrajinaca do jutros ušlo je iz Ukrajine u Poljsku, Moldaviju, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku. Samo u poslednja 24 sata je 100.000 ljudi prešlo poljsku granicu.

• Bilo bi logično da komuniciramo sa mađarskim i rumunskim vlastima i da se pripremimo. Mi ne vidimo pripremu i zato smo se obratili Vladi Srbije. Za sada dolaze ljudi koji imaju ovde rodbinu i prijatelje, nas su kontaktirali prvi put u subotu. To su pojedinačni slučajevi koji imaju plan i socijalnu infrastrukturu, ali šta ćemo sa onima koji to neće imati. Strani državljani mogu u Srbiji biti 30 dana. Mi ih upućujemo na policiju, i još uvek nema potrebe da traže azil. Ali, ne smemo dozvoliti da vidimo egzodus, a da nismo pripremljeni. Potrebna nam je infrastruktura. Moramo da pratimo i kako će sekundarne zemlje reagovati – Slovačka, Austrija, Češka. Našem sistemu za prihvat izbeglica potrebno je dve do tri nedelje da se podigne i počne da funkcioniše – kazao je Radoš Đurović i istakao da su na svim granicama ukinute kovid mere, jer je prioritet zaštita ljudskih života.

Novinar „Tanjuga“ Darko Jevtić uključio se ovog jutra sa ukrajinsko-poljske granice, iz mesta Horčan, i javio se iz najvećeg prihvatnog centra za izbeglice iz Ukrajine u Poljskoj.

• Ovaj centar nalazi se na glavnom putu od Lavova ka Krakovu. Autobusi stalno pristižu. Izbeglice ovde imaju sve uslove – hranu, vodu, odeću, ali se veoma kratko zadržavaju i brzo nastavljaju svoj put. Ljudi su potpuno spremni, svi imaju sve, mnogo je porodica – kazao je Jevtić u „Uranku“. – Iz zapadne Evrope dolaze rođaci i prijatelji i čekaju svoje iz Ukrajine da uđu u Poljsku. Mirno je. Ukrajinci idu i u Litvaniju i Estoniju ali nisu mogli direktno preko Belorusije pa idu okolo. Najvažnije im je da izađu iz Ukrajine.

Kako je kazao Jevtić, ima i ljudi koji odlaze iz delova Ukrajine u kojima nema ratnih dejstava.

• Neki odlaze preventivno, neki su pobegli od bombi. Ljudi iz Kijeva pričaju o strahotama, znamo i mi kako to izgleda kada padaju bombe. Ovde se mnogo duže zadržavaju migranti sa Istoka, mnogo ih je ovde u prihvatnom centru. Prethodnih dana kolone automobila bile su duge 40 ili 50 kilometara, napuštali su vozila i prelazili peške. Ostavljeni su automobili na putu. Autobusi idu na pet minuta od prihvatnog centra do granice i dovoze izbeglice. Uglavnom žene i deca dolaze autobusima sa granice. I po 20 sati čekali su da pređu granicu, ali sada sve ide mnogo brže. Jezivo je hladno, jutros je bilo minus četiri, i hladnoća ulazi u kosti. I kada je temperatura u plusu hladno je, jezera i reke su zaleđene.

Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Ljajić u svojstvu građanina predao je Gradskoj upravi Beograda inicijativu da Tomi Zdravkoviću bude podignut spomenik u Skadarliji, kod kafane „Zlatni bokal“. Tim povodom gostovao je ovog jutra u „Uranku“ televizije K1 i objasnio kako je došlo do ove inicijative.

• Jedan moj prijatelj je zapravo imao tu ideju, a ja sam iz formalnih razloga, jer je takva praksa, inicijativu predao u svojstvu građanina. Mi smo kao stranka, ali bez stranačkih obeležja prikupljali potpise, jer smatramo da je to zaista dobra ideja – kazao je Ljajić Jovani Joksimović. – Toma je bio jedinstvena pojava, takvog čoveka nismo imali ni pre, ni posle njega. On je bio pesnik, kompozitor i pevač. Notama je slikao svoj život. Kada slušate njegove pesme to je kao da gledate film. Film o njegovom životu. Bio bi to spomenik i njemu, ali i tom vremenu kojeg više nema. Spomenik popularnoj kulturi jedne zemlje. Njegove pesme slušali su svi, on je punio i kafane i dvorane.

Nakon razgovora sa Goranom Vesićem oseća se ohrabrenim, jer je pre sastanka mislio da će ova inicijativa naići na opstrukcije i da će se ceo proces otegnuti u nedogled.

• Komisija će Skupštini uputiti inicijativu i ako bude usvojena, a verujem da hoće, biće raspisan konkurs za idejno rešenje, i biće formiran žiri. Nadam se da ćemo u Skadarliji, u maju 2022. imati spomenik Tomi Zdravkoviću – kazao je Ljajić.

On je istakao da ga je film „Toma“ vratio u lepše vreme i da je to jedan od najboljih filmova snimljen u poslednjih 20 godina.

• Predložio sam Željku Joksimoviću da napravimo premijeru u Istanbulu, za naše ljude koji tamo žive. Mislim da bi to bio spektakl – kazao je Ljajić. – U Novom Pazaru su već danima rasprodate karte za sve projekcije filma.

Jovani Joksimović kazao je i da se sa mesta ministra povukao jer je došlo do prezasićenja.

• Kao ministar ste od jutra do sutra aktivni i to je posao koji melje. U ovih godinu dana sam uživao što sam se bavio strankom i ljudima. Imamo mnogo dobrih i kvalitetnih ljudi – kazao je Ljajić. – Javnost rezultati ne zanimaju, sada je neko potpuno drugo vreme u koje se ja ne uklapam i ne želim da se uklopim. Ja verujem u rezutate kao glavno merilo. Naravno da sam morao da se prilagođavam, jer je pragmatizam važan u politici, ali bavljenje politikom je zapravo traženje mere između vrednosti i pragmatizma. A ja neću odustati od vrednosti u koje verujem.

Na pitanje Jovane Joksimović da li će na izbore sledeće godine izaći u koaliciji sa SNS-om, Ljajić je kazao:

• Izlazimo na izbore, naravno, i očekujem poziv od SNS-a, ali da li ćemo sa njima izaći na izbore zavisi od njih. Da li oni žele da izađu na izbore sami ili u koaliciji. Ako ne sa njima, izaći ćemo sami, a imam na pameti još dve stranke sa kojima bih eventualno razgovarao. Videćemo.

Socijaldemokratska partija učestvovala je u međustranačkom dijalogu vlasti i opozicije, i Ljajić smatra da je potrebno promeniti Izborni zakon, ali da do izbora za to nema vremena.

• Naš Izborni zakon je prevaziđem. Vi glasate za političku stranku, i ne znate imena ljudi na listama. Vi zapravo ne znate za koga glasate. Zalažem se za to da na listama glasate i za stranku i za pojedinca ili pojedince.

Nezaobilazno pitanje bilo je i ono o Fudbalskom savezu Srbije.

• Volim fudbal, radio sam u fudbalskim klubovima i mislim da bih napravio dobar rezultat, jer je našem fudbalu i Fudbalskom savezu potrebna ozbiljna reforma – kazao je Ljajić. – Ali, mislim da je ideja ljudi koji su sada u Savezu da se ja sam eliminišem i da od toga odustanem. Trebalo bi da usvoje novi statut, Skupština bi trebalo da se održi do 15. decembra pa ću tada znati mogu li uopšte da se kandidujem. Pojedini ljudi u Savezu ponašaju se kao da je on njihovo privatno valsništvo. Hteli su da uvedu član u Statut kojim bi me direktno diskvalifikovali, a koji glasi da niko ko je obavljao političku funkciju u prethodne tri godine ne može da bude predsednik. Naša posla, ništa neočekivano.

Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Dragan Stojković Piksi ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorio je o velikom uspehu tima i plasmanu na Mundijal. Istakao je da ima još mnogo vremena da se govori o Svetskom prvenstvu, ali da njemu kao selektoru, uopšte ne treba mnogo vremena.

• Ja imam potpuno jasne ideje i ne treba mi mnogo vremena. Za mene u fudbalu nema tajni. Sa igračima imam odličan odnos i komunikaciju, imamo dobar tim sa pobedničkim mentalitetom i znamo da možemo da dobijemo koga god hoćemo. Mi možemo svakog da pobedimo – samouveren je kao i uvek selektor Stojković. – Na meni je da ih samo poguram ka cilju. Ne može vojska da ima lošeg generala. On mora da bude strateg.

Kazao je seletor i da je prethodnih dana čuo mnogo pohvala na svoj račun ali da su uspeh postigli igrači na terenu.

• Ništa ja specijalno nisam uradio. Na terenu ste videli šta sve mogu i šta su uradili igrači – kazao je Stojković. – Video sam u njima odavno potencijal i postali su jedna zdrava družina, a atmosfera u timu je takva da trener može samo da je poželi. Vrlo je sve jednostavno, slušali su i uradili sve što sam od njih tražio. Moraju da mi veruju jer ja njih ne lažem. Ja verujem u svoje instinkte i u ono što radim – kazao je legendarni Piksi na K1.

Istakao je da od igrača traži da budu pametni.

• Moramo da budemo pametniji od protivnika i ne treba da nas zanima kako se taj protivnik zove. Nikada nisam prihvatao to što su neki govorili da ne znamo da igramo fudbal. Moramo uvek da igramo za gol više, a i ako izgubimo – da nas aplauzom isprate sa terena. Moj cilj je da reprezentacija ima ličnu kartu. Da kada dođete na stadion znate da ćete gledati lep, dinamičan, fudbal u kom se rizikuje. A ne da kažete da ste izgubili dva sata na stadionu.

Istakao je selektor da nikakav novac ni njemu ni igračima nije motiv.

• Kada utišate „La Luž“ sa 62.000 navijača – za to se živi! Ja bih sve prodao da odem u Katar, meni nikakav novac ne treba. Taj milion od države, to znači da nas država podržava, to je samo dodatni vetar u leđa. Igrači nisu znali da će predsednik doći da ih isprati, samo sam ja znao jer smo se tog dana čuli i dogovorili, ali za taj milion nisam. To su za mene trivije, a vidim da se mnogi time bave. Igrači nisu mogli da veruju da ih je posetio predsednik.

Istakao je selektor da je otadžbina gladna fudbalskih uspeha.

• To što nosimo dres, grb i pevamo himnu, to je čast i velika odgovornost, ali ne sme biti straha. Svakoga možemo da pobedimo – izričit je selektor.

Mister

Na pitanje Jovane Joksimović zašto ga igrači zovu Mister i da li mu se to dopada, selektor je kazao:

• To je internacionalni naziv, tako je zgodno. Mister ili „coach“. Ne mislim ništa posebno o tome. Pa neće valjda Piksi da me zovu? Kakav Piksi, pa nismo mi drugari, to ne bi bilo u redu – kazao je Stojković.

O podršci, slavlju i euforiji

Dragan Stojković kazao je da razume euforiju koja vlada u narodu, ali da je u timu ne dozvoljava.

• Razumem euforiju ali ja sam totalno na zemlji i to tražim i od igrača. Neka se ljudi osećaju lepo, mi smo uradili divan posao. Voleo bih da kao narod pokažemo jedinstvo u periodu pred nama, baš kao što su ga pokazali momci u Lisabonu. Imamo samo jednu zemlju, a ona je mala, i ako se delimo neće na dobro izaći. Tražim podršku od naroda. Daće momci više od maksimuma ako ih svi podržavamo – kazao je selektor u „Uranku“.

Stojković je kazao i da je reprezentativcima čestitao zbog načina na koji su se ponašali nakon pobede.

• Bilo je slavlja u svlačionici i moram da im čestitam na ponašanju. Tražio sam da budu džentlmeni i rekao da neću da čujem ciku, vrisku, polivanje šampanjcima… Moramo da pokažemo respekt prema velikom Portugalu, jer je cela zemlja u suzama i ne smemo svojim ponašanjem da dolivamo ulje na vatru. Prema ljudima u hotelu da pokažemo poštovanje jer nas oni goste i hrane. Rekao sam im: Kada se vratimo u Beograd radite šta hoćete ali do tada budite džentlmeni i sportisti. Ne uzvisi se, hodaj po zemlji. Nemoj previše da letiš, jer ako tresneš to mnogo boli. Ja sam popio jedno pivo u hotelu i to je bilo to. Napravićemo verovatno neko druženje i večeru, ali nije to najbitnija stvar.

Javnost je juče potresao stravičan slučaj nasilja u porodici. Očuh je u Beogradu pretukao bebu i polomio joj obe ruke i noge. Određen mu je pritvor, majka je na saslušanju rekla da nije bila kod kuće, a dete je na lečenju u bolnici u Tiršovoj. Lekari su tokom pregleda bebe otkrili i starije povrede.

Na pitanja koje će posledice snositi staratelji i šta u ovakvim slučajevima može da uradi Centar za socijalni rad ovog jutra u „Uranku“ na televiziji K1 govorio je Dragan Vulević, nekadašnji savetnik ministra za socijalna pitanja.

• Tokom četrdeset i više godina bavljenja ovim poslom nažalost često sam se susretao sa ovakvim i sličnim slučajevima. Kontaktirao sam kolege i saznao da nijedan centar za socijalni rad u Beogradu ovu porodicu nije imao evidentiranu u sistemu, što znači da nema odgovornosti Centra – kazao je Vulević na K1. – Meni je neverovatno da niko iz bližeg okruženja nije znao šta se događa. Takođe, možda je očuh neposredni izvršilac, ali upitno je i ponašanje majke. Ona je sigurno znala za ranije povrede, a dete je ostavljala na čuvanje takvoj osobi.

Vulević je objasnio da čim je dete u bolnici, u slučaj se uključuje centar za socijalni rad.

• Ne bih dozvolio majci da u ovom trenutku obilazi dete. Centar za socijalni rad odlučuje da li će očuh i majka biti lišeni roditeljskog prava. U zavisnosti od stepena povreda, trajnosti zlostavljanja i drugih faktora, zaprećena kazna za ovo delo prema Krivičnom zakonu je između tri i pet godina zatvora – kazao je Vulević.

On je istakao, na osnovu pisanja medija da se ne zna razlog prebijanja, da ne može postojati nijedan razlog da neko prebije bebu.

• Sve i da je bio pijan i neuračunljiv, osoba odgovara što je sebe dovela u stanje neuračunljivosti – objasnio je Vulević. – Poražavajući su podaci Zavoda za socijalnu zaštitu o tome kako centri za socijalni rad najčešće saznaju za nasilje u porodici. U čak 73 odsto slučajeva prijave dobijaju od policije, oko deset odsto od suda i tužilaštva, oko šest odsto od same žrtve, a četiri odsto od nekog člana porodice. Obrazovne i zdravstvene ustanove, koje imaju najviše kontakta sa decom, prijavljuju zlostavljanje tek u dva odsto slučajeva.

Kako je objasnio Vulević, postoje indikatori zlostavljanja, a neki od njih su povrede koje nisu primerene uzrastu ili nesuvislo objašnjenje povrede.

Nemačka ne može da donira sto miliona doza vakcina siromašnim zemljama, jer se tome protive proizvođači. Prof. dr Andrej Trampuž, infektolog iz Berlina, kaže da ne zna šta se nalazi u ugovorima sa proizvođačima, ali da se nada da će se pronaći način da Nemačka do kraja godine donira višak vakcina.

Dok ne dostignemo potreban stepen vakcinacije i u zemljama trećeg sveta nema kraja pandemiji. U Africi je vakcinisano tek tri odsto stanovnika. Imamo vremena do kraja godine i moramo brzo da reagujemo. Bila bi prava katastrofa da uništavamo vakcine. Imamo oružje da zaustavimo pandemiju, a bacamo ga – kazao je Trampuž u „Uranku“ na televiziji K1. – Nadam se da će se pronaći rešenje. Ja ne znam šta piše u ugovorima sa proizvođačima, ali znam da su se zemlje Evropske unije moralno i finansijski obavezale da kroz „Kovaks“ program doniraju vakcine.

Kako je kazao na K1, Nemačka epidemiju nije stavila pod kontrolu.

• Imamo više od 20.000 novozaraženih dnevno. Dve doze vakcine primilo je 67 odsto stanovnika, a to nije dovoljno. Potrebno nam je najmanje 80 odsto. Veliki problem je i to što još uvek nije počela vakcinacija trećom, buster dozom. Sa tim moramo početi pre decembra – kazao je Trampuž za „Uranak“. – Na odeljenjima intenzivne nege u Nemačkoj su gotovo isključivo nevakcinisani pacijenti i kada ih pitamo zašto nisu primili vakcinu kažu: Nismo znali da je bolest ovako opasna i ozbiljna. Nismo uradili dobar posao u objašnjavanju ljudima koliko je kovid opasan.

Trampuž je istakao i da je u Nemačkoj, kao i u drugim zemljama, politika jedan od razloga što još uvek nije dostignut kolektivni imunitet.

• Mnogo ljudi i dalje ne želi da se vakciniše. To je i političko pitanje kao i u drugim zemljama. Pojedine političke partije šire stavove da vakcine nisu sigurne, da nema dovoljno podataka, da ima neželjenih efekata. Sve vakcine koje se nalaze u opticaju u svetu su bezbedne i efikasne gotovo 100 odsto u sprečavanju smrtnog ishoda. U Nemačkoj nema Sputnik V vakcine i Sinofarma, jer Evropska agencija za lekove (EMA) nije dala dozvolu zato što nema dovoljno podataka. Nadam se da će Rusija i Kina dostaviti sve podatke, jer znamo da su njihove delotvorne, ali moramo imati podatke.

Profesor Andrej Trapuž istakao je da je virus i dalje veoma opasan za nevakcinisane.

• Nadam se da će do proleća biti vakcinisano dovoljno ljudi kako bi se pandemija završila i kako bi kovid postao „obična“ bolest, manje opasna nego grip. Kada je reč o buster dozi, ja ne bih ni kontrolisao antitela već bih nakon šest meseci primio treću dozu. Sada znamo da je mnogo bolje mešati vakcine. Ja sam primio Astra Zeneku pa potom Fajzer. Mešanjem vakcina postiže se bolji imunitet – istakao je profesor Trampuž na K1 i kazao da sledeću veliku pandemiju možemo očekivati za 30 godina. – Imamo dovoljno vremena da se pripremimo.

Kovid propusnice

Profesor Trampuž kazao je da su kovid propusnice dobar mehanizam da se zaustavi širenje virusa.

• U Nemačkoj kao i u mnogim drugim zemljama važi 3G model, odnosno, test, dokaz o vakcinaciji ili preležanoj bolesti kako bi se posećivale manifestacije, zatvoreni objekti. U nekim zemljama čak bez njih ne možete ni na posao. To je način da motivišemo više ljudi da se vakcinišu. Protesti u Nemačkoj imaju sve manju važnost, jer ljudi shvataju značaj vakcinacije.